Канал Рибар анализира последице све већег раздвајања између Јерменије и Русије, указујући на економску и политичку рањивост Јерменије након сукоба у Нагорно-Карабаху. Западни утицај је додатно ослабио положај Јерменије, а овај сценарио би требало да служи као упозорење Србији. Одлука да се Србија удаљи од Русије и приближи Западу довела је до интензивирања процеса претварања у колонију, са почецима у 90-им годинама, који су постали очигледнији након НАТО агресије над Савезном Републиком Југославијом.

Прозападна влада у Србији и Црној Гори пратила је агенду страних налогодаваца, изручујући председника и генерале Хашком трибуналу, док је Запад дубоко ушао у српске институције, посебно у школски систем. Измене у образовању су формирале изобличену слику о српском идентитету, приказујући га као нешто застарело и ружно, док су националисти и патриоте приказани као хулигани.

Иако је прозападни режим у Србији промењен, утицај на институције остаје видљив, јер НВО, финансиране од Запада, делују као продужена рука кроз медије и пропаганду. Посебан акценат је на обликовању српске омладине у складу са западним идејама, укључујући либералне идеологије и ревизију историје.

Упркос напорима за промовисање ЛГБТQ+ агенде, ови пројекти наилазе на отпор, што је видљиво у протестима попут Литија. Ипак, Запад утиче на друштвене науке како би створио нови идентитет који поткопава традиционалне српске вредности.

Закључак из ситуације у Јерменији је да би се Србија могла суочити са сличном судбином ако настави са удаљавањем од својих историјских пријатеља. Русија је једини кључни савезник који доследно подржава Србију, као што је то учинила против Резолуције о наводном геноциду у Сребреници. Ово подсећање на важност савезништва са Русијом треба да послужи као опомена против вишеструких облика колонијалног утицаја, осигуравајући да Србија не подели судбину земље која губи свој изворни облик и идентитет.

ЦЕО ЧЛАНАК НА VASELJENSKA.NET